Orfej i Euridika

Orfej i Euridika je antički mit o tragičnoj ljubavi. Orfej je bio mitski pevač i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i Kaliope, jedne od Muza. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora da ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile. Iako se brzo proslavio, nije imao mnogo sreće u ljubavi. Svoju liru dobio je na poklon od Boga Apolona. Njegova žena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije nedugo pošto su se uzeli, zbog sebičnog Aristaja koji je pokušao da je siluje. Orfej je bio toliko skrhan da je odlučio da siđe u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu. Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajući Euridiku u sablazni čije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samoći. Orfej je odbijao ljubav drugih žena. Razne su teorije kako je završio svoj život, ali po jednoj verziji Muze su ga sahranile pod Olimpom i odatle legenda da slavuji pod Olimpom najlepše pevaju. Prema drugoj verziji,Orfejeva glava je doplovila do ostrva Lezba i zato je taj otok postao kolevkom pesništva.